Asistivna tehnologija: Glas koji nedostaje

Asistivna tehnologija (AT) nije luksuz, nije dodatak i nije poslednja opcija.
To je ključ koji otključava svet onima kojima su vrata inače zatvorena.
To je pedala na biciklu osobe koja može da misli, oseća i uči, ali ne može sama da krene.

AT obuhvata svaki alat, uređaj ili sistem

AT obuhvata svaki alat, uređaj ili sistem koji omogućava osobi sa invaliditetom da nadoknadi izgubljenu funkciju, bilo da je fizička, senzor­na, kognitivna ili komunikaciona.

Pogledaj zvaničnu definiciju ovde.

To može biti jednostavan štap za hodanje, komunikaciona tabla sa sličicama, sofisticirani uređaj koji prepoznaje pogled ili čak AI softver koji predviđa rečenice pre nego što budu izgovorene.

AAC: komunikacija bez glasa, ali ne bez značenja

Poseban deo AT sveta je augmentativna i alternativna komunikacija (AAC).

▶ Pročitaj više o augmentativnoj i alternativnoj komunikaciji (AAC)

AAC ne leči govor, nego ga zamenjuje ili dopunjuje.

Za decu i odrasle koji ne mogu da govore, AAC je kao Viber za one kojima ne radi telefon, jer omogućava da poruka ipak stigne.

AAC sistemi mogu biti bez tehnologije (gestovi, znakovni jezik), sa niskom tehnologijom (sličice, table) ili visokotehnološki (tablet sa softverom, eye-tracking, sintetički govor).

Najvažnije je da sistem odgovara funkcionalnim sposobnostima osobe.

Ne radi sve za sve, zato se ne kreće od uređaja, već od osobe

Asistivna tehnologija nije „čarobni štapić”.

To što nešto postoji ne znači da će nekome pomoći.

Dete koje razume reči, ali ne govori, možda koristi tablet sa simbolima.
Osoba koja ne može da pomera ruke koristi pogled ili prekidač.
Neko koristi samo dve opcije, „da“ i „ne“. I to menja sve.

Neuspeh se ne dešava kada tehnologija „ne radi”.
Neuspeh se dešava kada zaboravimo da je tehnologija samo sredstvo, a da je čovek cilj.

Procena: temelj svakog uspešnog rešenja

Uvođenje asistivne tehnologije ne počinje kupovinom uređaja, već razumevanjem osobe. Procena je ključna jer pomaže da se izabere tačno ono što korisniku treba, ne premalo, ne previše i ne pogrešno. Tim stručnjaka (defektolog, logoped, terapeut, AT tehničar, roditelj) zajedno procenjuje:

• Koji su motivi za komunikaciju
• Kakva je sposobnost za razumevanje i pažnju
• Koji oblik kontrole (dodir, pogled, prekidač) je moguć
• Koje okruženje treba da podrži sistem

Bez kvalitetne procene postoji rizik da se osoba „obesi o tehnologiju koja ne radi za nju“ i da odustane od komunikacije.

Šta se dešava kada korisnik odbaci AT

To je trenutak koji mnoge porodice i stručnjake obeshrabri.
Dete baci tablet. Osoba ignoriše komunikator. Uređaj skuplja prašinu.

Najgore što tada možemo da uradimo jeste da zaključimo:
„Nije spreman.”
„Njemu to ne treba.”
„Neće da sarađuje.”

U većini slučajeva osoba ne odbacuje potrebu za komunikacijom, već odbacuje sistem koji joj nije „seo“.

Najčešći razlozi zbog kojih osoba odbacuje AT

• Sistem je pretežak ili zbunjujući, ima previše ikona, koraka i očekivanja.
• Nema motivacije, sistem ne nudi ono što osoba želi da kaže (npr. „balon“, „igrica“, „mama“).
• Tehničke prepreke, pogled se ne registruje tačno, prekidač ne funkcioniše, interfejs je sitan.
• Okruženje ga ne koristi dovoljno, ako se koristi samo „kod logopeda“, to nije stvarna komunikacija.
• Socijalna nelagodnost, kod starije dece i mladih osećaj „drugačije“ može odbijati.
• Nedostatak vremena za prilagođavanje, učenje kroz igru, rutinu i modelovanje je izostalo.

Zašto AT nije luksuz, već funkcionalno pravo

Luksuz je kada ti nešto olakša.
Asistivna tehnologija je kada ti nešto uopšte omogući.

Dete koje ne govori dobija glas.
Osoba koja ne vidi dobija ekran koji čita.
Učenik sa telesnim invaliditetom dobija šansu da odgovori.
To nije pomoć, to je jednakost.
I to nije „skupo“, nego neprocenjivo.

Uloge i odgovornosti: svi su deo rešenja

Roditelji
Roditelji su prvi posmatrači komunikacije svog deteta. Njihova intuicija i iskustvo su nezamenjivi. Ako dete odbacuje sistem, roditelji su ključni za ponovno prilagođavanje, jer najbolje znaju šta dete stvarno želi da kaže.

Nastavnici
Učitelji koji znaju da komunikacija dolazi u mnogo oblika postaju čuvari jednakosti u učionici. Odbacivanje AT sistema u školi često dolazi iz neuključenosti u svakodnevni rad, zato učitelj mora da zna kako da modeluje i koristi sistem kao deo nastave.

Defektolozi i terapeuti
Oni su arhitekte funkcionalnih veština. Ako sistem nije prihvaćen, terapeut mora da analizira gde je „puklo“, motivacija, pristup, tehnička postavka ili količina podrške. Rešenje je u adaptaciji, ne u odustajanju.

AT tehničari
Tehničari podešavaju sistem tako da odgovara osobi. Ako pogled ne registruje tačno ili taster zahteva previše snage, tehničar je taj koji to rešava i time vraća šansu za uspeh.

Kada je vreme za uvođenje AT?

Čim postoji potreba, a ne kada stigne dijagnoza.

Ako dete ne koristi funkcionalan govor sa 18 meseci, ako pokazuje frustraciju ili ako postoji poznat razvojni rizik, treba probati asistivnu tehnologiju bez čekanja.

Početak može biti igra sa tri sličice, a može završiti samostalnom komunikacijom u društvu.

Prava vrednost asistivne tehnologije

AT ne rešava sve, ali pruža jedno: mogućnost izbora.

Daje osobi opciju da kaže neću, da traži još, da pita gde si, da izrazi hoću sam.

U tom trenutku tehnologija postaje nevidljiva, a osoba vidljiva.

Šta je asistivna tehnologija?

Da li postoji univerzalno rešenje?

Koliko traje proces procene i podešavanja?

Da li radite onlajn konsultacije?

Kako da znam da li je asistivna tehnologija potrebna?